Pričam i pričam…
I ona sve čuje,
a ništa ne upija.
Zašto ja veličam
nekog ko budi mi huje
i mome miru ne prija.
Trošim li reči?
Uzalud bacam trud,
Kad opet tera po svom.
Kad kao zmija mi se beči
i pogrešnu zavela je ćud.
Šta reći biću tom?
Zidovima da sam kazivao
više bi razumeli.
Ne bih tebe izazivao,
Ti i ja nismo umeli.
Govoriti više neću
jer ni nema vajde.
Ne tražim šansu treću,
Možeš bolje, ma hajde.
Slušaj malo više
‘mesto tvoga inata,
Pričaću sve tiše,
Od tvoga inata
nema goreg zanata.
Klečao i molio,
Bio tvoje gladno pseto.
a džabe sam zborio,
al’ kasno je, eto.
Uši moje gluve,
ne mičete se sa nule.
Ostavite komentar