Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Volio me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne peva o prošlosti
O zalasku ude u moju sobicu:
“Voli me, smej se, piši stihove!“
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ptice ubijene.
U muzeju voštanih Uspomena prođite glaerijom Promašenih namjera hodnikom Neiskrenih želja stepenicama Bezvoljnih žudnji i upašćete u klopku Kajanja i tu moći ćete da urežete po zidovima sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu zareze Nesporazuma […]
Kiša je tako blaga, da se pitam: Nije li neko s visa otkud pada Čitao mojih misli tok i ritam? Il su pak moje misli takve: kada Put neba krenu ja nekog čitam? (Do pre […]
Dobro je ovde: njihanje i šum Jutra nas grle rukama hladnim U belom plamenu povija se grm Ruža blještavih, ali ledenih Na paradnim, svečanim snegovima trag skija klizi kao sećanje moje – Nekad, u davnim […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar