Viđenje

Nocas kada sam ja spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmaram,
Duh stare srece obuze me ceo,
I ja sam pos’o srce da otvaram.

Iz snova proslih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj zivot grubi,
Vec moje nebo, moj zavicaj tuge
I tebe s vencem sto ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu zelju, punu nezne tame,
Koja ti skriva lice sve do cela,
Pod kojom mislis, nepomicna, na me.

Pojava tvoja pricase mi kako
Patis, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled’o i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.

Noc je spavala pokrivena mirom,
Mrak se sirio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Docek’o zoru, ne sklopivsi oko.

Danas sam set’o ulicama tuzan,
Svaki mi korak bese prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ruzan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.

Vladislav Petković Dis

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*