Nocas kada sam ja spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmaram,
Duh stare srece obuze me ceo,
I ja sam pos’o srce da otvaram.
Iz snova proslih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj zivot grubi,
Vec moje nebo, moj zavicaj tuge
I tebe s vencem sto ti kosu ljubi.
I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu zelju, punu nezne tame,
Koja ti skriva lice sve do cela,
Pod kojom mislis, nepomicna, na me.
Pojava tvoja pricase mi kako
Patis, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled’o i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.
Noc je spavala pokrivena mirom,
Mrak se sirio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Docek’o zoru, ne sklopivsi oko.
Danas sam set’o ulicama tuzan,
Svaki mi korak bese prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ruzan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.
Ostavite komentar