Žeđ

Okovan gorčinom bunilo se sve u meni. Čovek je otrovan nadanjem i strahom, novim poznanstvima ravnodušno upoznaje sebe! Čuvaj se, vremena,susreta, zagrlјaja. Tuguj srce, nečujno se stidi, čekajući tvoju izdaju volim poslednji put. Stefan Đorđević

Potkrala se suza osmehu skrivenom. Uplašena kriknu u predvečerje, kao da je kur’jak juri! Skrila se međ’ prste, drhtave ruke. Milujući pesnikovu dušu blaženstvom besmrtne reči. Stefan Đorđević

Slušanje tvog glasa je zvuk harfe. Tvoj hod je hor anđela. Utvojim prstima čarobni štapići. Šta god dotakneš pretvaraš u lјubav meni nedostižna. Stefan Đorđević