- Piju vino do dva pobratima
- U Udbini na ćemerli londži:
- Jedno mi je Boičić Alija,
- A drugo je Tanković Osmane.
- Kad se pobre nakitile vina,
- Onda reče Tanković Osmane:
- „Pobratime, Boičić-Alija!
- „Jesi l’ bio skoro u primorju,
- „U primorju, u vlaškom Kotaru?
- „A jesi li, pobro, dolazio
- „Pod tananu Smiljanića kulu,
- „Jesi li se penj’o na pendžere?
- „Jes’ vidio Kosu Smiljanića?”
- Veli njemu Boičić Alija:
- „Pobratime, Tanak Osman-aga!
- „Ja sam bio skoro u primorju,
- „Dolazio u vlaške Kotare,
- „I pod tanku Smiljanića kulu,
- „Penj’o sam se kuli na pendžere,
- „Vidio sam Kosu Smiljanića,
- „Kod nje sjedi Jela Mandušića,
- „Evo Kosa hitar vezak veze,
- „Kod nje Jela tanko ruho prede;
- „Al’ kakva je Kosa Smiljanića!
- „Što je zemlje na četiri strane
- „Da je ljevše u svijetu nema,
- „I narasla cura za udaju:
- „Sad je Kosi dvanaest godina,
- „Nagojila lice za ljubljenje;
- „Al’ zaludu, sladak pobratime!
- „Jer je Kosa skoro isprošena
- „Za kopile od Zadra Todora;
- „U subotu, koja prva dođe,
- „Hoće doći Kosini svatovi,
- „U neđelju danak predaniti,
- „Poneđeljak jutra dočekati,
- „I odvesti Kosu Smiljanića
- „Za kopile od Zadra Todora.”
- Kad to čuo Tanak Osman-aga,
- Udrai se rukom po koljenu,
- Nova čoha na koljenu puče;
- „Jao njemu do Boga miloga!
- „Ja je čekam četiri godine,
- „Pa mi danas ode za drugoga!
- „Boičiću, Bogom pobratime!
- „Da si brže na vašu Cetinju!
- „Pokupi mi tridest Cetinjana
- „Po izboru dobrih konjanika,
- „Povedi ih meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe.”
- A Alija ne reče ni riječi,
- Već od zemlje na noge skočio,
- Pa posjede debela dorata,
- Oćera ga pravo na Cetinju.
- Osman-aga osta na Udbini,
- Pa on knjigu na koljenu piše,
- Te je šalje na Hercegovinu
- Na koljeno Šarac-Mahmut-agi
- I do njega starac-Merdan-agi:
- „Eto knjiga, dvije age stare!
- „Da ste brže meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe!
- „Poved’te mi po tridest Turaka,
- „Sve atlije i dobra konjika.”
- Pa je drugu knjigu nakitio,
- Te je šalje od Avale Porči
- I do njega Topal-Kamataru:
- „Eto knjiga, dvije age drage!
- „Da ste brže meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe!
- „Poved’te mi po tridest Turaka,
- „Sve atlije i dobra konjika.”
- Pa je treću knjigu nakitio,
- Te je šalje na Tursku Kladušu
- Na koljeno Hrnji Mustaf-agi
- I njegovu Gojenu Alilu:
- „Eto knjiga, dva brata rodjena!
- „Da ste brže meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe!
- „Poved’te mi po tridest Turaka,
- „Sve atlije i dobra konjika.”
- Pa je četvrtu knjigu nakitio,
- Te je šalje ka Pećini St’jeni,
- Na koljeno Kovačević-Ramu
- I do njega od St’jene dizdaru:
- „Eto knjiga, dvije age drage!
- „Da ste brže meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe!
- „Poved’te mi po tridest Turaka,
- „Sve atlije i dobra konjika.”
- Pa je petu knjigu nakitio,
- Te je šalje Liki i Krbavi
- Na koljeno Ličkom Mustaj-begu
- I do njega od Orašca Talu:
- „Eto knjiga, dvije četobaše!
- „Da ste brže meni na Udbinu
- „U subotu, koja prva dođe!
- „Poved’te mi po tridest Turaka,
- „Sve atlije i dobra konjika.”
- Take knjige Osman rasturio,
- Pa iznese zelena barjaka,
- Te ga pobi u rudinu travu,
- Pa pod barjak kupi Udbinjane.
- Kad sakupi tridest Udbinjana,
- Sve atlije i dobra konjika,
- Šnjima sjede piti vino ladno,
- Dan po danak dok subota dođe,
- Kad subota jutro osvanulo,
- A jošt nije obasjalo sunce,
- Al’ eto ti Boičić-Alije
- Od Cetinje grada bijeloga
- I za njime tridest Cetinjana
- Po izboru dobrih konjanika;
- Na selam ih Osman dočekao,
- Od dobrijeh konja odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Prvom su se čašom obredili,
- Al’ eto ti od Hercegovine
- A na ime Šarac-Mahmut-age,
- Šnjim poredo starac-Merdan-age
- I za svakim po tridest Turaka;
- Na selam ih Osman dočekao,
- I oni su konje odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Prvom su se čašom obredili,
- Al’ eto ti od Avale Porče,
- Šnjim poredo Topal-Kamatara,
- Svaki vodi po tridest Turaka;
- Na selam ih Osman dočekao,
- I oni su konje odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Prvom su se čašom obredili,
- Al’ eto ti sa Kladuše Muja,
- Šnjim poredo njegova Alila,
- Svaki vodi po tridest Turaka;
- Na selam ih Osman dočekao,
- Od dobrijeh konja odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Prvom su se čašom obredili,
- Al’ eto ti od Pećine St’jene,
- Al’ eto ti, Kovačević-Rama,
- Šnjim poredo od St’jene dizdara,
- Svaki vodi po tridest Turaka;
- Na selam ih Osman dočekao,
- I oni su konje odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Prvijem se čašam’ obrediše,
- Al’ eto ti Ličkog Mustaj-bega,
- Šnjim poredo od Orašca Tala
- Na kulašu konju velikome
- (Zavrg’o se drenovom batinom,
- U batini hiljada klinaca);
- Svaki vodi po tridest Turaka;
- Na selam ih Osman dočekao,
- Od dobrijeh konja odjahali,
- Odmah sjeli za punu trpezu,
- Pa stadoše piti vino ladno.
- Tu njih bijel danak ostavio,
- I tamo su noćcu prenoćili
- Sve pijući vino i rakiju.
- Kad u jutru bijel dan osvanu,
- Stadoše se Turci opremati,
- Opremiše i sebe i konje
- Pa na dobre konje usjedoše,
- Pod Udbinom polje pregaziše,
- Uniđoše u Kunaru Turci,
- I Kunaru zdravo pregaziše,
- Pa siđoše u Teljigu Turci,
- Gaze Turci Teljigu planinu,
- I Teljigu zdravo pregaziše,
- Pa siđoše u Dinaru Turci,
- Gaze Turci Dinaru planinu,
- I Dinaru zdravo pregaziše,
- Pa siđoše moru u otoku,
- Tu ih bijel danak ostavio,
- U otoci konak učiniše,
- Dobre konje Turci izvodaše,
- Pa im onda zopcu ustakoše,
- Pa sjedoše age večerati,
- Sira, ljeba, rakije i vina,
- I debela mesa ovnujskoga;
- Polegoše sanak boraviti.
- Poneđeljnik jutro osvanulo,
- Jošte nije obasjalo sunce,
- Skočio je od Kladuše Mujo.
- Pa on budi svog brata Alila:
- „Ustan’ gore, moj brate Alile!
- „Da idemo na Crvene st’jene,
- „Sehir’ činit kamene Kotare.”
- I odoše na crvene st’jene.
- Kad izišli na Crvene st’jene.
- Ondar Mujo govori Alilu:
- „Da se popni jeli na kičicu,
- „I ponesi durbin od biljura,
- „Pa mu pruži sedam koljenaca,
- „Nasloni ga na jelovu granu,
- „Okreni ga kamenu Kotaru.
- „Pa pokupi polje pod Kotarom,
- „I ufati na gradu kapiju,
- „Jesu li se otvorila vrata,
- „A jesu li izišli svatovi,
- „Hoće l’, brate, u morsku otoku.”
- U mlađega pogovora nema.
- Ode Alil jeli u kičicu
- I odnese durbin od biljura.
- Pa mu pruži sedam koljenaca,
- Nasloni ga na jelovu granu,
- Okrenu ga kamenu Kotaru,
- Pod Kotarom polje pokupio,
- I na gradu ufati kapiju,
- Pa on stade Muju besjediti:
- „A moj brate, Hrnjo Mustaf-aga!
- „Kotaru se vrata otvorila.
- „Iz Kotara izišli svatovi,
- „Među njima od zlata kočije
- „Prekrivene crvenom kadifom,
- „Na njima su četiri jabuke
- „Sve od čista saljevene zlata,
- „I na njima dragi kamenovi,
- „Pri njima se vidi putovati
- „U po noći, kano u po dana;
- „I eto ih pravo kroz otoku.
- „Al’ da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Da ti vidiš, s jele gledajući,
- „A naprijed pred svatov’ma, Mujo,
- „U crvenoj čohi Vedeničkoj,
- „Tuda idu devet konjanika,
- „A pod njima konji alatasti,
- „A naprijed junak na alatu,
- „Riđih, Mujo, do ramena brka,
- „Panuli mu do malih pušaka,
- „Neobična oka i pogleda.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Za njima je sedam konjanika
- „U zelenoj čohi Vedeničkoj,
- „U zelenu, na zelenim konjma,
- „A naprijed junak na zelenku
- „Smeđih, Mujo, do ramena brka,
- „I u njega pali do pušaka.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Za njima je do pet konjanika
- „Sve u crnoj čohi Vedeničkoj,
- „Sve u crnu, na vranijem konjma,
- „A naprijed junak na vrančiću
- „Crnih, Mujo, do ramena brka
- „Panuli mu po malim puškama,
- „Sjaju mu se toke kroz brkove,
- „Kano mjesec od petnaest dana
- „Kad obasja kroz jelove grane;
- „Neobična oka i pogleda,
- „Neobične slike i prilike.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Za njima su do tri konjanika
- „U bijeloj čohi Vedeničkoj,
- „A pod njima konji đogatasti,
- „A naprijed junak na đogatu,
- „Plavi su mu do ramena brci.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Što je mlado vlašče uz kočije
- „Na vrančiću konju od mejdana.
- „On ne ima brade ni brkova,
- „A ljevši je od svake đevojke.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Što je momak jandal od svatova
- „Na doratu konju od mejdana
- „Garila ga mrka nausnica,
- „Sve mu doro zečki poigrava,
- „A junaka pjenom prebacuje.
- „Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
- „Što j’ ostragu junak za svatov’ma
- „Na putalju konju od mejdana,
- „Smeđih, Mujo, do ramena brka,
- „I u njeg’ su pali po puškama,
- „I pokrili puškam’ tepeluke,
- „Sjaju mu se toke kroz brkove,
- „Kano mjesec kroz jelove grane
- „Kad obasja od petnaest dana;
- „Oko glave pera i čelenke,
- „Devet pera, dvan’est čelenaka,
- „A trin’esto noja tice krilo,
- „Pa se krilo na čekrk okreće,
- „Te kazuje, koji vjetar puše;
- „A putalj ga glavom zaklonio;
- „Neobičan junak pogledati.
- „A ostalo kićeni svatovi.”
- Onda reče Hrnjo Mustaf-aga:
- „Moj Alile, moj brate od majke!
- „Dobro nije, niti mu se nadaj.
- „Sve junake po imenu znadem:
- „Što je napr’jed devet konjanika
- „U crvenoj čohi Vedeničkoj,
- „A pod njima konji alatasti,
- „Ono ti je devet Tomkovića;
- „Što je napr’jed junak na alatu,
- „Što mu riđi po ramenu brci,
- „Neobična oka i pogleda,
- „Ono ti je Tomković Ilija;
- „Ono su ti sve braća rođena,
- „Ono su ti pod kamenom guje.
- „Što za njima sedam konjanika
- „U zelenu na zelenim konjma,
- „Moj Alile, moj brate rođeni!
- „Ono ti je sedam Daničića;
- „A naprijed junak na zelenku
- „Smeđih, brate, do ramena brka,
- „Panuli mu brci po puškama,
- „Ono ti je Daničiću Đuro;
- „Ono su ti sve braća rođena,
- „Ono su ti pod kamenom guje,
- „Kojih žešćih u primorju nema.
- „Što z anjima do pet konjanika
- „Sve u crnu na vranijem konjma,
- „Ono ti je sve pet Mrkonjića;
- „Što je napr’jed junak na vrančiću,
- „Crni brci pali do pušaka,
- „Sjaju mu se toke kroz brkove,
- „Kano mjesec od petnaest dana
- „Kad obasja kroz jelove grane,
- „Neobična oka i pogleda,
- „Neobične slike i prilike,
- „Ono ti je Petar Mrkonjiću;
- „Ono su ti sve braća rođena.
- „Svi izginut’ jedan za drugoga,
- „Ne pobjeći jedan od drugoga;
- „Žešćih guja u primorju nema;
- „Ono su ti guje prisojkinje.
- „Što za njima do tri konjanika
- „U bijeloj čohi Vedeničkoj,
- „U bijeloj, a na đogatima,
- „Ono su ti sva tri Kulišića,
- „Ono su ti tri brata rođena;
- „Što je junak napr’jed na đogatu,
- „Što mu plavi do ramena brci,
- „Ono ti je Niko Kulišiću;
- „Ono su ti primorski hajduci,
- „Sve izginut’ jedno kod drugoga,
- „Ne će pobjeć’ jedan od drugoga.
- „Što je mlado momče uz kočije
- „Na vrančiću konju od mejdana,
- „A ne ima brade ni brkova,
- „A ljevši je od svake đevojke,
- „Ono ti je đever uz đevojku,
- „Ono ti je kurvino kopile,
- „A na ime od Senja Tadija;
- „Žešće guje u krajini nema
- „U Turčina ni u kaurina.
- „Što je junak jandal od svatova,
- „Garila ga mrka nausnica,
- „Pa mu dorat zečki poigrava,
- „Gospodara pjenom prebacuje,
- „Ono ti je od kurve kopile,
- „Ono ti je curi đuvegija,
- „A na ime od Zadra Todore,
- „Tri godine bio u Mlecima,
- „Pa okov’o sebe i dorata,
- „Ne more ga sjeći oštra đorda,
- „Ni probiti puška iz kubura.
- „Što j’ ostragu junak za svatov’ma
- „Na putalju konju od mejdana,
- „Smeđih, brate, do ramena brka,
- „I u njega pali do pušaka,
- „I pokrili puškam’ tepeluke,
- „Sjaju mu se toke kroz brkove,
- „Kano mjesec od petnaest dana
- „Kad obasja kroz jelove grane;
- „Oko glave perje i čelenke,
- „Devet pera, dvan’est čelenaka,
- „A trin’esto noja tice krilo,
- „Pa se krilo na čekrk okreće,
- „Te kazuje, koji vjetar puše;
- „A putalj ga glavom zaklonio,
- „Neobičan junak pogledati;
- „Ono ti je Stojan Jankoviću,
- „Ono ti je stari mejdandžija,
- „Ljuta, brate, pod kamenom guja;
- „Dodij’o je caru i ćesaru,
- „U Latinskoj kralju Latinskome.
- „Dobro nije, moj brate Alile!
- „Dočekati: izginuti listom,
- „Ne dočekat’: zazor i sramota,
- „Rugaće se nama krajišnici.”
- Siđe Alil s visoke jelike,
- I odoše, ddruštvo izbudiše,
- Po otoci busije metnuše.
- Do otoke svati dojezdiše.
- Kad su došli svati pod otoku,
- Todor viknu grlom bijelijem:
- „Stan’te braćo, kićeni svatovi!
- „Ustavite bubnje i svirale,
- „Ugasite svirke svekolike,
- „Da ja junak pred svatove prođem,
- „Jer otoka nigda nije sama
- „Brez hajduka, ja brez mrka vuka,
- „Ja brez čete Turske, ja kaurske.”
- Nap’rjed prođe od Zadra Todore,
- Pred svatov’ma uđe u otoku
- I za njime kićeni svatovi.
- Nađe Todor na drumu široku,
- Nađe Todor Šarac-Mahmut-agu
- I kod njega starac-Merdan-agu,
- Drže duge preko krila diljke,
- Drže dobre konje za dizgene,
- Kod svakoga po tridest Turaka;
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Oni njemu bolje prifatili;
- Mimo njih je Todor prohodio
- I svatove zdravo provodio.
- Malo Todor kroz otoku ide,
- Nađe Todor na drumu široku,
- Nađe Todor od Avale Porču
- I kod njega Topal-Kamatara,
- Drže duge preko krila diljke,
- Drže dobre konje za dizgene,
- Kod svakoga trideset Turaka:
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Oni njemu ljevše prifatili;
- I mimo njih Todor prohodio
- I svatove zdravo provodio.
- Malo ide Todor kroz otoku,
- Nađe Todor na drumu široku,
- Nađe Todor sa Kladuše Muja,
- Šnjim poredo Gojena Alila,
- Oba drže preko krila diljke,
- Drže dobre konje za dizgene,
- Kod svakoga po tridest Turaka;
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Oni njemu ljevše prifatili:
- I mimo njih Todor prohodio
- I svatove zdravo provodio.
- Malo Todor kroz otoku ide,
- Nađe Todor na drumu široku,
- Nađe Todor Kovačević-Rama,
- Šnjim poredo od St’jene dizdara,,
- Drže duge preko krila diljke,
- Drže dobre konje za dizgene,
- Kod svakoga po tridest Turaka;
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Oni su mu Boga prifatili.
- I mimo njih Todor prohodio
- I svatove zdravo provodio.
- Malo Todor kroz otoku ide,
- Nađe Todor na drumu široku
- Od Cetinje Boičić-Aliju.
- I kod njega Tanković-Osmana,
- Štono jeste curi mušterija;
- Oba drže preko krila diljke,
- Drže dobre konje za dizgene,
- Kod svakoga po tridest Turaka;
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Oba su mu Boga prifatili.
- I mimo njih Todor prohodio
- I svatove zdravo provodio.
- Malo Todor kroz otoku ide,
- Nađe Todor n drumu široku,
- Nađe Todor Ličkog Mustaj-bega,
- Šnjim poredo Tala od Orašca,
- Drže konje dobre za dizgene,
- Beg Mustaj-beg preko krila diljku,
- Tale drži drenovu butinu,
- U kojoj je hiljada klinaca.
- Njima Todor dobro jutro viče,
- Mustaj-beg mu Boga prifatio,
- Al’ mu Tale prifatiti ne će,
- Već on skoči na noge lagane,
- Pa ovako govori Todoru:
- „Kurvo jedna, od Zadra Todore!
- „Stani malo, da jeglednišemo,
- „Ti čiju ćeš odvesti đevojku
- „Na sramotu svim krajišnicima;
- „Ne more te sjeći oštra đorda,
- „Ni probiti puška iz kubura,
- „A more li moja drenovača!”—
- Pa poteže drenovu batinu,
- Al’ se saže Todor na doratu,
- Na dvoje mu sedlo razlomio.
- Kad udari drenovačom Tale,
- Tu se s mjesta zametnula kavga,
- Pade tama od neba do zemlje,
- Nije tama od Boga poslana,
- Već od brza praha i olova;
- Zemlja ječi, a otoka zveči,
- Neki veli: „Jao moja majko!”
- Neki veli: „Prifati me, druže!”
- Neki veli: „Ukloni me s puta,
- „Da me dobri konji ne pogaze.”
- Neki druže uz dolinu struže.
- Ona braća, što se dobro fale,
- Bratac brata poznat’ ne mogaše,
- Kamo li će Turčin kaurina!
- A da vidiš Janković-Stojana!
- On ostragu ide za svatov’ma,
- Kad nagazi na prvu busiju
- S’ svojim slugom Jeroglavac-Markom,
- Koji junak za Boga ne znade;
- Stojan nađe dvije age stare,
- Nađe Stojan Šarac-Mahmut-agu
- I kod njega starac-Merdan-agu,
- Obojici savezao ruke,
- Pa ih daje Jeroglavac-Marku,
- Marko veže za jele zelene.
- Ondar Stojan iza glasa viče
- Po imenu od Zadra Todora:
- „Đe si, pobro, od Zadra Todore?
- „Kakve tebe savladaše vile
- „Danas, brate, u morskoj otoci?
- „I tvojijeh devet Tomkovića?”
- Todor mu se u lugu odziva:
- „Brate dragi, serdar-Jankoviću!
- „Nijesu me savladale vile,
- „Već eto me tebi po avazu.”
- Al’ eto ti od Zadra Todora,
- Šnjime ide devet Tomkovića,
- Oni vode Ličkog Mustaj-bega
- Svezanijeh ruku naopako,
- Šnjim poredo Tala od Orašca,
- Sav je Tale u krvi ogrezao,
- Jer se ne da savezati Tale,
- Jer je Tale junak na mejdanu;
- Šnjime vode Boičić-Aliju
- Od Cetinje grada kamenoga,
- Šnjim poredo Tanković-Osmana;
- Dadoše ih Janković-Stojanu,
- Stojan dade Jeroglavac-Marku,
- Marko veže za jele zelene.
- Onda Stojan iza glasa viče
- Po imenu Daničića Đura:
- „Đe si, brate, Daničiću Đuro?
- „Kakve tebe savladaše vile
- „Danas, brate, u morskoj otoci,
- „S tvojom braćom do šest Daničića?”
- Đuro mu se u lugu odziva:
- „A moj brate, serdar-Jankoviću!
- „Nijesu me savladale vile,
- „Već eto me tebi po avazu
- „Sa mojijeh do šest mile braće.”
- Al’ eto ti Daničića Đura
- I on vodi od Avale Porču
- Svezanijeh ruku naopako,
- Šnjim poredo Topal-Kamatara;
- Dadoše ih Janković-Stojanu,
- Stojan dade Jeroglavac-Marku,
- Marko veže za jele zelene,
- Ondar Stojan iza glasa viče
- Po imenu Petra Mrkonjića:
- „Đe si, brate, Petre Mrkonjiću?
- „Kakve tebe savladaše vile
- „Danas, brate, u morskoj otoci
- „A sa tvoja četiri brata,
- „Do četiri brata Mrkonjića?”
- Petar mu se u lugu odziva:
- „A moj brate, Janković-Stojane!
- „Nijesu me savladale vile,
- „Već eto me tebi po avazu.”
- Al’ eto ti Petra Mrkonjića
- A sa svoja do četiri brata,
- Do četiri brata Mrkonjića,
- I šnjima su sva tri Kulišića;
- Oni vode Kovačević-Rama.
- Svezanijeh ruku naopako,
- Dadoše ga Janković-Stojanu,
- Stojan dade Jeroglavac-Marku,
- Marko veže za jele zelene.
- Sastaše se i Srbi i Turci,
- Iskupiše odsječene glave,
- Iznesoše ranjene junake.
- Kad pogleda Janković-Stojane
- Po družini i tamo i amo,
- Udari se rukom po koljenu:
- „Jao njemu, do Boga miloga!
- „Nema nama druga najboljega,
- „Nema nama od Senja Tadije!
- „Bogme nam je Tade poginuo.”
- Onda Stojan iza glasa viče:
- „Đe si, brate, od Senja Tadija?
- „Kakve tebe savladaše vile
- „Danas, brate, u morskoj otoci?”
- Stojan viče, niko ne odviče.
- Opet Stojan iza glasa viče:
- „Đe si, brate, od Senja Tadija?
- „Jesi li mi danas u životu?”
- Onda junak u lužini viknu:
- „Đe si, brate, od Zadra Todore?
- „Pogiboh ti danas u lužini.”
- K njemu Todor trči po avazu,
- Kad dopade Todor do Tadije,
- Ali na njeg’ nagazila guja,
- Ljuta guja sa Kladuše Mujo
- S’ svojim bratom Gojenim Alilom
- Hoće Mujo curu i kočije,
- Da on šnjome bježi na Udbinu,
- Ali ne da od Senja Tadija,
- Već se tuku drvljem i kamenjem,
- Najpotlje se s Mujom ufatio,
- Ufatio u kosti junačke,
- Pa se nose po zelenu lugu;
- Tadija je pjenam’ zapjenio,
- Zapjenio pjenam’ bijelijem,
- A Mujo je pola krvavijem;
- A oko njih Alil opskakuje,
- Golu nosi sablju u rukama,
- Pa udara od Senja Tadiju,
- Sedam ga je udario puta,
- Sedam mu je načinio rana,
- Sedam rana od sedam pedalja;
- Kad dopade od Zadra Todore,
- Na Alila ršum učinio,
- Alil baci okovanu đordu,
- Todor mu je savezao ruke,
- Pa on dođe, te govori Muju:
- „Čuješ li me, sa Kladuše Mujo!
- „Pušti meni pobratima moga,
- „Žao mi te pogubiti, Mujo,
- „Jer sam čuo, govore mi ljudi,
- „Da si dobar junak na mejdanu.”
- Za to Mujo haje i ne haje,
- A kad viđe od Zadra Todore,
- On poteže tešku topuzinu,
- Pa udara sa Kladuše Muja,
- Dok je njega triput udario,
- S Tadijom je njega rastavio,
- A s crnom ga zemljom sastavio,
- Pa mu sveza naopako ruke.
- Pod Tadiju džide podmetnuše,
- Tadiju su rane osvojile,
- Ranjena ga nose Jankoviću,
- A vezana Muja odvedoše
- I dijete Gojena Alila.
- U kočije Tadiju metnuše,
- Kod đevojke ranjena Tadiju;
- Cura dere vezene jagluke,
- Te Tadiji krvcu ustavljaše.
- Otale se svati podigoše,
- Povezane Turke povedoše,
- I dođoše Zadru bijelome;
- Pobacaše Turke u tavnicu,
- A Tadiji hećime nađoše;
- Kad Tadiji rane izvidaše,
- Onda Turke za blago pustiše,
- I vjenčaše Kosu za Todora.
- Davno bilo, sad se spominjalo,
- Kano Đurđev danak u godini,
- Baš k’o dobar junak u družini:
- Tamo raslo klenje i jasenje,
- Među nama zdravlje i veselje!
- Epske narodne pesme
molim vas da mi date knjiz. rod,knjiz. vrstu,plan pesme i temu ove pesme