Nemoj u predvorju
tvog srca
da zakuca
žila kucavica,
ne daj joj
da te muči
i tvoj glas
niko neće čuti.
Sakrij se na planeti,
tamo ljubavi nema,
okreću se zupčanici,
roboti slušaju
šta im se kaže,
nema sreće,
ni plača,
suze skrivene
u mašini ćute.
Pogledaj oko sebe
kako priroda cveta,
pusti svoje srce,
da se u vrtlogu
emocija kupa,
povedi ga na put
i pokaži mi
ljudski očaj.
Čežnja na tebe miriše i zalogaj u ustima smrti, sve je sklupčano u duši, vodiš me na ispovest da vidiš da li te volim. Nemoj da okrenem list na drugu stranu, ljubav je tvoja gora […]
Putujem i ne spotičem se više, klize mi tabani po drumu, vetar nosi poglede tužne. Putujem preko planinskog venca i plačem za kućom, u kojoj se gnezde ptice. Putujem i miris kruške u džepu zatvori […]
Seti se noći kad su plakale oči i čekale ljubav o’ da si hteo doći bila bih srećna najsrećnija na svetu ne bih za suze znala tuga bi bežala od mene sreća bi grlila usne […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar