Tiha noćca nastupila,
Poče blago širiti se,
Nebo plavo, bez oblačka,
Stade zv’jezdam’ kititi se.
Gledao sam kako milo
Svaka svoje zrake daje,
Al’ sam gled’o najradije
Jato od njih, što tu sjaje.
Uporedo sve su stale,
Vođa im je prva bila,
Pa su nebom putovale
Šireć’ svoja zlatna krila.
Tad pomislih: mili Bože,
Srbadija kad će tako,
Poći skupa? A odgovor:
– Kad neslogu sprži pak’o…
Ostavite komentar