Dragulj plavi nekada si bila,
Moja lepša polovina, moja dobra vila.
Prvi zimski sneg podseti me na te’,
Na naše lepe dane, naše kasne sate.
Dvoje mladih ljubavi se late,
Srca im se u harmoniji klate.
Zimska idila našu priču piše,
Suza kreće dok kaput mi se njiše.
Bele pahulje u oku mi se tope,
S bistrom suzom unutar se stope.
Ispred mene sećanja se vrate,
Kako moje oči za tvojima pate.
Oko tvoga struka moja ruka,
Srce puno sreće, tuge ni trunka.
Rumeni obrazi, a u okicama sjaj,
Pitam se, da li je ovo zaista raj.
Grudva u ruci, a rukavice mokre,
Sami anđeli na ovaj prizor motre.
Juriš praćen kikotom tvojim,
Stiskom i poljupcem mojim.
Sećam se onog zanosnog stasa,
Trgnem se, a od tebe ni traga ni glasa.
Zašto nisam medved da padnem u san,
Da ne prođe bez tebe nijedan snežni dan.
Ostavite komentar