Tito, Juga
i zaosta istorija naša duga,
sad pričaju da je tuga
što pevasmo svi za druga.
Stvarao je zemlju jaku
al’ ostade sve u mraku.
Sve pod tajnom, sve pod velom
prkosio svetu celom.
Istok nije razumeo
zapad ga je zavoleo
al’ ta ljubav ne bi čista,
ukaljaše druga Tita.
Stvarao je nesvrstane,
predvodio partizane,
mit o Jugi dočaravo
podanike razočaro.
Komunizam ne dostiže,
kapitalu ne podleže,
u bratstvo se društvo klelo,
al’ nije odolelo.
Šest buktinja sagorele,
da bi Jugu izgorele.
Povikaše iz sveg glasa
da je svima dosta bratstva
i poredak da isprave
sto država da naprave.
A da jedan vladar vlada,
da imaju jednu veru
da baš njega izaberu.
Pa kad ni to nije prošlo
do ratova teških došlo.
Pobiše se braća složno
ao Tito, kad bi doznao
kako su se svi složili,
bratski rat svi vodili.
Otimali, bratski tukli,
u crno se svi obukli.
Kasnije se izviniše,
ali ruku ne pružiše.
Pomirenje svako hoće
al’ na pragu svoje kuće.
Umproforci mirotvorci,
pokazaše svoje moći.
Pobednike pobeđene
sve u Hagu osuđene
za zločine učinjene.
Pa sad lažu ko je krivac
i da nije on zločinac.
Kako svetu da je krivo
kad je brata svog ubijao.
Ostavite komentar