Tamo gde blista tvoga oka sjaj,
Tamo gde tvoja noga kroči,
Gde se zaljubih u braon oči,
To je mesto zemaljski raj.
Tvoja je harizma večita enigma,
Tvoja energija od anđela data,
S tobom uvek od mira do rata,
Ženski mozak jednostavan kao prizma.
Tvoj stari kraj
i sve ulice tvoje,
Moj zemaljski raj,
Naše susrete broje.
Ej, kad se tebe setim,
Veselo sve mi krene.
Na sedmo nebo opet letim,
Stignem do pariške Sene.
Da l’ u tvome raju
još cvetaju ruže?
Biljke prinos daju,
Kad se setim, e moj druže!
Eh, samo jedan tren mi daj,
Da posetim taj zemaljski raj.
Tvoj je izbor, ali jedno znaj,
Željan tvog sam raja pored ovog pustog gaja.
Ostavite komentar