Da ti oprostim

Dušan Matko

Voleti – skupa reč, malo ko je nudi,
Voleti – nije odlika jeftinih ljudi.
Ljubav, na svetu najlepša je stvar,
Od Boga je data kao najveći dar.

Prevara, slomljeno srce ili izdaja,
Stavljanje tačke, bez borbe predaja.
Onaj koji više voli, uvek ispašta,
Da li se sve ovo zbog nekoga prašta?

Voleo sam te više od svoga života,
Dovela si me do emotivnog bankrota.
Srce sam krpio, duša mi je iskrvarila,
Sve ono dobro u meni ti si oskrnavila.

Zbog tebe gušio se u sopstvenim suzama,
Izgubio sam sebe, to je najgore od svega.
Na svakom koraku ti si me povredila,
Da sam kriv za sve, lako me ubedila.

Uvek sam popuštao, nikad ponos ispred,
Gledajte unutrašnjost, ne uvek izgled.
Srce, dušu, nečiju ljudskost i osobine,
Deco, znajte da su najmanje važne obline.

Istina je, ti si me do kraja uništila,
Svako osećanje prema meni poništila.
Na suicidne misli bez šale si navela,
Dobar deo mene sa sobom ti si odnela.

Sve ono loše sada staviću po strani,
Najlepše trenutke u životu s tobom pamtim.
Još smo deca, sutra ćemo se smejati ovoj rani.
Da li ti nekada u san i ja svratim?

Pokuš’o sam da ti zamerim, da se svetim,
Tada saznah da, bez sumnje, u pakao letim.
Bacam blato na ljubav našu – kočijašu!
Neka bude srećna, za nju podigni čašu.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*