Aleksandra

Uroš Mikulić

O besana noći duga,
što te nema pred vratima?
Što me snenog sleće tuga
u ovim praznim satima?

Dok je tebe, sreća traje.
Aleksandra, istina je.

Oni što me poje nadom,
odavno me kradom ruše.
Kupola si mog života,
upola si moje duše.

Srce mračno, svetlom landra.
Sve je tačno, Aleksandra.

U smiraju sreće stojim,
gde sviraju napušteni.
I čekam da likom tvojim,
zbrišem sebe palom meni.

Uroš Mikulić

4

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*