Nekad u davno doba preko dalekih gora
prvo je ovamo došla šarena ptica roda
Dugo je kružila sama iznad ove ravnice
između Vučijaka i gore Motajice…
Stizali sa svih strana iz svog starog
kraja, kroz mnoga vremena burna
do novog zavičaja.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
između Vučijaka i gore Motajice…
Džinovske rasle šume, bujala barska
trava, pričali bajke o svijetu
velika mutna Sava.
Slušali bajke ljudi nošeni letom ptice
između Vučijka i gore Motajice…
Volim te samo toliko koliko mogu da te prežalim Od težine reči vazduh se sabija i naša ljubav se puni ekrazitom Što god si dalje to je veći prostor što pripada nama i svet izgleda […]
Evo u stvari kako je to bilo Tada sam ja bio vrlo neobičan bio sam već gotov čovek imao sam svoju dragu i imao jednu tajnu A kad imaš jednu dragu i kad imaš jednu […]
Ljubav nema bolje dane sve je sad i nikad više sve što iza toga dođe dođe samo da nju zbriše. Ljubav nema bolje dane nema sutra nema juče to je škola za ludake koji malo […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar