A zašto me voliš?
Pitanje se ponavlja iz kraja u kraj.
Pitati monaha zašto se moliš,
jednako je draga suludo znaj.
Ti si tajna mojih snova,
zrak sunca u sred hladne zime.
Ti si moja pesma od zlatnih slova,
što se slažu u najlepše rime.
U okrilju noći, na tamnome nebu,
nema zvezda lepših od tvoja oka dva.
Ta dva bisera što mi srce grebu,
u besanoj noći zavoleo sam ja.
Svaki tvoj korak s’dušom mi se spaja.
Ulaziš u nju kao dobra vila.
Željama mojim nigde nema kraja,
a svaku od njih ti si ispunila.
I kako da te ne volim moj prelepi cvete,
kad si moje sunce koje večno sja.
Kako da te ne volim moj jedini svete,
kad si sve što želim od života ja.
Ostavite komentar