Mirna savest tiho spava,
na jastuku mudra glava.
Čudan jedan sanak snila,
da je s Bogom besedila.
Ispuni mi, Bože, želju
da sagradim kuću belu,
tri zvonika
i dva tornja povelika.
Da sagradim crkvu malu,
pokraj iste ako mogu
da napravim sinagogu,
da mi zvona zvone večna
da bi večnu slavu stekla.
Iza svega poljem ravnim
i džamiju da sagradim,
bogomolje sve sakupim
da narodu sreću kupim.
Bogomolja puno ima
koja li je Bogu mila,
sve su širom otvorene
da molitvom Bogu poje.
Sad je laka ova stavka
da je Bogu mila svaka.
Svaka zove, narod mami
da se Božije ima slavi,
Namera je njima ista
prema Bogu ljubav čista.
Sami ljudi napraviše
bogomolja raznih više.
Bog joj tada tiho zbori
da se jedna kuća stvori
i da ima više vrata
da ulazi vera svaka.
To je lako zamisliti
ali teško ostvariti.
U narodu ljudi veći,
na zemlji su čudni sveci,
Vođama se napraviše
u knjigama ime piše
tako narod prevariše.
Svoga Boga svi stvoriše
te narode podeliše,
mnogo vera izmisliše.
Podela je sada dosta
sve šahovska tabla posta.
Ostavite komentar