Kad ne budem tu

Dušan Matko

Kad ne budem tu, recite joj ovo,
Prenesite joj moje reči, svako moje slovo.
Zakopaj me u zemlju pored jedne ruže,
Smej se, ne plači, ne želim pesme tužne.

Kad ne budem tu, ostaće pesme moje,
Da ih ona čuje, mirno u redu stoje.
Recite joj pesme moje, da je ludo volim,
Kada budem anđeo na ramenu ti stojim.

Kad ne budem tu, čvrsto držim mač,
Obriši te suze, neću da ti čujem plač.
Nisam više tu, sad sam samo duh,
Da me stvarno voliš, od Boga čuh.

Kad ne budem tu, živeću u tebi,
Da zbog mene patiš dozvolio ne bi’.
Biću tvoj ratnik, tvoj čuvar stalni,
Iako si mi zadala udarac fatalni.

Kad ne budem tu, čuvam te od zla,
Neću dozvoliti da nestaneš sa tla.
Biću tvoj talio, sreća koja te prati,
Moje muke Bog uspe da skrati.

Kad ne budem tu, sećanja još žive,
Pamte me moji ljudi iz male arhive.
Uspomene ostaju, ali mene nema,
Biću tu sa vama samo kao sena.

Kad ne budem tu, gledam te sa neba,
Tvoj spasitelj, tvoja zadnja mrva hleba.
Zbog tebe srećo, javljam se iz raja,
Molim se za tebe do samoga kraja.

Kad ne budem tu, pamti šta smo bili,
Iz dečije gluposti našu ljubav ubili.
Loše smo završili, a lepo smo počeli,
Ljubav našu rušili, a propast započeli.

Kad ne budem tu, nemojte me žaliti,
Jedino sa ovog sveta ona će mi faliti.
Voleo sam iskreno, moj je život vredeo,
Pored tebe imao sam sve, moje duše deo.

Kad ne budem tu, seti me se često,
Poseti nekada i naše staro mesto.
Nemoj da me žališ, na boljem sam svetu,
Ne zaboravi nikada našu ljubav presvetu.

Dušan Matko

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*