Hladna je jesen; i sumorno veče
Nad pustim poljem razastire mrak;
A studen vetar sa uvelim lišćem
Talasa, seče magloviti zrak.
I nigde zraka od života nema,
Proletnji davno izumro je kras;
Kišica sipi… A iz sela malog
Večernjeg zvona razleže se glas…
I strahom srce učas se pritaji
Gledajuć mutno na jesenji dan
Ah, šta su snovi i beskrajne želje,
Kad život pada kao tihi san!…
Neka priča šta ko hoće, najbolje je biti voće. Čim je vrijeme da se cvate, već bacaju pogled na te. Dok si zelen, blago meni, prođes kao svi zeleni. Kad zarudiš, kad se zrije, svi […]
Sledila se reka Una, sneg na putu do Soluna, mraz od Like do Korduna, daleko je još do juna. Smrzli su se ris i kuna, skočanjili kos i žuna, hladno im je oko kljuna, daleko […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar