I pesnik je radnik

Pesniku viču:
“Videli bismo te kraj tokarskog banka.
Šta su to stihovi?
Znamo tu priču!
A biće za rad-petlja ti tanka.”
Možda
od zanimanja
svakog
za rad nas mnogo tog veže.
I ja sam fabrika.
Ako sam bez dimnjaka,
možda je
meni bez dimnjaka
još teže.
Znam-
niste ljubitelj praznih reči.
Da biste radili-sečete hrast.
A mi, zar drvo
ne umemo seći?
Obrađujemo hrašće glava svih nas.
Svakako-
ribarenje, časna stvar dođe.
Izvlačiti mrežu
kad puna kečiga bude.
Pesnički rad častan je takođe-
loviti ne ribe, nego žive ljude.
Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,
da se usija gvožđe pod rukom kovača.
No zašto
ko dangube neko da nas kori?
Mozgove turpijom jezika glačam.
Ko više-pesnik
il` tehničar-tvori
i koristi?
Oba,
svako kako može.
Jer srca su takođe motori.
Duša je isto motor, samo složen.
Jednaki smo.
Drugovi u radničkoj masi.
Proleteri duha i tela.
Tek skupa ćemo
vasionu ukrasiti,
pustiti da marševima odjekuje čela.
Ogradićemo se od svake fraze.
Na posao! Nov i živ!
Nek ječi!
A u vodenice
poslaćemo
oratore razne,
dokoni, da vrte žrvnje vodom reči.

Vladimir Majakovski

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*