Jesenji dani u mom selu su vlažni i tmurni.
I noćas celu noć kiša pada i moje srce je zbog toga tužno.
Već dugo ne dolazi san na oči i ja ću je, po svemu sudeći, probdeti.
Oživi život i ovu noć devojko!
Raspali vatru, razbukti oganj da me podseti na dom moj i trenutke sreće kraj ognjišta svog!
Ako sutra bude kiša padala, ja ne mogu uzeti čamac i otisnuti se na jezero.
I ako ujutru bude magla razasuta u magnovenju će ostati most kameni i niko neće pokucati na moja vrata po ovakvom vremenu.
U selu se neće čuti graja selјana, dok žure da obave završne poslove na njivama.
Hoće li čobani na ispašu stada isterati i hoću li čuti tu plahovitu svirku čobanske frule, dok sa brda dolinom prolama, ili one pesme poj, makar bila i tuđinska?
Nek biju vetrovi, nek grmi i nek liju kiše, upali lampu i razgori vatru, devojko, i unesi toplinu u ovaj dom!
Ja ću, za to vreme, čitati stihove Jesenjina!
Ostavite komentar