Sećam se, zima je bila;
malena kućica na bregu.
Majka me je čvrsto držala u zagrlјaju;
ostade suza smrznuta u snegu.
Kao jedna mrlјa u dolini neba,
ostaće među zvezdama nezabeležena.
Kao pesma neispevana, kao mrva hleba,
izgubiće se u vrtlogu vremena.
Ali onda, kad sam smogao moći
i uspeo se otrgnuti iz tog zagrlјaja;
ja još ne vidoh takve oči,
veće od tame, svetlije od sjaja.
I shvatih, tada, u trenu slomlјen;
suza će se istopiti s mrazom.
Teturajući se produžih zamišlјen:
koliko li je lјudi prošlo ovom stazom?
Ostavite komentar