Gorko cvili sužanj Vladimire
U tamnici kralja Bugarskoga,
Gorko cvili, danak proklinjaše,
U koji se na svet porodio.
Ceni jadan da ne čuje niko
Al to čuje Kosara devojka
Lepa šćerca kralja Bugarskoga
koji beše roda slovinskoga.
Pita njega Kosara devojka;
„Što je tebi, moj sužnje nevoljni,
„Ali ti je majka omilila “
Ali ti je žao zavičaja “
Ali ti je gladak dodijao
„Al’ tamnica, jadna kuća tvoja
„Al’ na nogu nestve do kolena
„Al’ na ruke teške lisičine
„Al’ si čuo moj sužnju nevoljni
„Da s’ udaje verna ljuba tvoja,
„Ter proklinje danke i godine
„I staricu jadnu majku tvoju?
Govori joj sužanj Vladimire:
„Prođi me se bugarko devojko,
„Nije meni žao zavičaja
„Niti mi je omilila majka
„Nit’ je meni gladak dodijao
„Ni tamnica jadna kuća moja
„Ni na nogu nestve do kolina
„Ni na ruku teške lisičine
„Ni s’ udaje vjerna ljuba moja
„Jer se dosad nisam oženio
„Niti ću se jadan oženiti
„Jerbo ću ti brzo poginuti
„U tamnici kralja Bugarskoga
„Samuila da ga Bog ubije
„Na veri je mene prevario
„U tamnicu tamnu postavio.
Još mu veli Kosara devojka:
„Da reci mi moj sužnju nevoljni
„Od kuda si od koje li zemlje
„Od koga li roda i plemena?
Govori joj dete Vladimire:
„Ja sam sužan od Hercegovine
„Dvorio sam kralja slovinskoga
„U Trebinju gradu bijelome.
„Što me pitaš za rod i za pleme
„I to ću ti poveriti pravo,
„Ja sam, seko, roda gospodskoga,
„U mene je blago nebrojeno
„Moja bi me iskupila majka
„Al’ me kralju ne da na otkupe
„Nego ište rusu glavu moju.
Tešila ga Kosara devojka:
„Nemoj cvilit moj sužnju nevoljni
„Ja sam šćerca kralja bugarskoga
„Samuila, gospodara tvoga,
„Rasplitaću žute kose moje
„Ljubiću mu skuta, u kolena,
„Noge ću mu suzam’ polivati
„Živim ću ga Bogom zaklinjati
„Da te pusti iz tamnice tamne,
„I pošalje staroj majci tvojoj
„Nek se tvoja oveseli majka
„Kad ugleda Vladimira sinka.
Pak odšeta belu dvoru svomu,
Ter se sama sobom razgovara:
„Što sam godir videla junaka
„Ni lepšega ni pristalijega
„Nit’ ga može poroditi majka
„Od mladoga sužnja Vladimira.
Pak uleže u bijele dvore
Ljubi babu skuta i kolena
Noge mu je suzam oblivala
Ovako je babu govorila:
„Daruj meni sužnja Vladimira
„Za mojega verna zaručnika
„A tako ti svetle krune tvoje
„I tako ti sinka Radomira,
„Čini mi se moj mili babajko
„Da će biti roda gospodskoga
„Dvorio je kralja slovinskoga
„Lepo zbori ponizno govori
„Oprosti ga iz tamnice, babo,
„A tako ti šarca konja tvoga
„I tako ti britke đorde tvoje
„Jer je lepo momče Hercegovče.
Na to se je kralju nasmijao
Kosari je tiho govorio:
„Nije ono momče Hercegovče,
„Već je ono kralju Vladimire.
„Ja ne mogu drugo učiniti,
„Valja mi ga tebi darovati,
„Sva je tvoja slika i prilika
„Slavi njega Krbava i Lika,
Kad razume Kosara devojka
Da će biti kraljica slovinska
Od radosti suze prolivaše
Svomu babu ruke celivaše
Od tamnice ključe uzimala
Tamnici je vrata otvarala
Vladimira sužnja dozivaše
Ter ovako njemu govoraše:
„Ustani se kralju Vladimire,
„Ter otari gorke suze tvoje
„Evo tebe zaručnica zove
„Lepa šćerca kralja bugarskoga.
Kad je sužanj reči razumio
Niz obraze suze oborio
Blagosilja Kosaru devojku
Više nego svoju milu majku
Pak izađe iz tamnice tamne
I otide dvoru devojčinu
Lijepo ga taste dočekao
Za zdravlje se s njime upitao
Zove k sebi bugarske terzije
Da mu kroje sa zlatom aljine
Oblači ga u skerlet i zlato
Sinu sužanj kao sunce žarko.
Plemenit je sovet učinio
Gospodu je na sovet sazvao
Venča njega s Kosarom devojkom
Povrati mu krunu i kraljevstvo.
Tu veselje veliko bijaše
Ne može se, pobro, reći više.
U dvoru su bubnji i svirale
A pred dvorom divno kolo igra
U kolu su Bugarke devojke
Kolo vodi seka Kosarina
Lepe ona pesme izvodila
Svaku pesmu seki pripevala.
Da je komu pogledati bilo
Samuila kralja Bugarskoga
Kako svoga zeta celivaše
Celivaše i blagosiljaše:
„Odi s Bogom, drago dete moje,
„Na putu ti dobra sreća bila
„Puno sam ti sinko sagrešio
„I staricu majku rascvilio
„Držeći te u tamnici tamnoj
„Moreći te i žeđom i gladom
„Uzmi, sinko, zaručnicu tvoju
„Povedi je belu dvoru tvomu
„Pozdravi mi slovinsku gospodu
„I staricu milu majku tvoju
„Koju ‘no sam vrlo uvredio
„Bezakonje svako učinio“.
Svim delijam pesma na poštenje
Bog nam dao zdravlje i veselje.
Ostavite komentar