Svak se fali i pameću nosi
a ne znaju da se tako gospodu prkosi,
jer pamet je vrednija od zlata,
al’ je ona od gospoda data.
Umni vide, ali samo ćute
i oni bi da zaslugu
kod gospoda kupe.
Šta je pamet i kog je opsega
kad na glupost niko ne pogleda.
Jer čega se umni ljudi stide
tu budale svoju sreću vide.
Mnogo vike, ni oko oko čega priče,
te mudrosti ni na šta ne liče.
Šta mudrima nedostaje ovde,
kad na zemlji ni prosečni
glavnu reč ne vode.
To se mudri iza ovih kriju,
kad glupaci glavnu bitku biju.
Mudri ćute ili knjigu pišu,
dok budale pamet promovišu.
Stalno zbore dokazuju nešto
u šta sami ne veruju često.
O, pameti, svi gromko pevaju
nema ono što oni ne znaju.
Od njih pamet mnogo čudno zrači,
takva priča Boga ne privlači.
Rajske bašte ne poznaju toga,
koji hoće da prevare Boga.
Zato mudrost gluposti povlađuje,
jer na zemlji takvi slavu slave.
Da se vidi opseg mnogo veći
za ta dela ne trebaju reči.
Reči pljušte, a dela ostaju,
to mudraci jako dobro znaju.
Zato mesta traže u tišini
da bi dela predali visini,
da prožive i da život shvate
a na kraju večnosti se vrate,
jer život je samo crna tačka
večnost traje, dalje bez prestanka.
Ostavite komentar