Visoko Dečani nekada pevaše,
božuri cvahu, polјa puna vinograda;
Srbijica stara svuda cvetaše;
kako je divno bilo nekada.
Gradište se svuda gradovi i kule,
Prizren beše prestonica slavna;
Gračanica naša, ponosita, stara,
uspomenu čuva na vremena davna.
Ne čuje se više ona pesma stara,
da srbijom našom pronese junoša
i zakletva srpskog Kneza Lazara;
da zasvetli mač hrabroga Miloša.
Zalud junaci slavni padoše u boju,
zalud pesme stare i zakletve one;
srbijicom starom drugi pesme poju,
a Visoki Dečani zvone, zvone,..
Ostavite komentar