Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život, laži pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.
Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.
Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što pišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.
„…Ako nemas zasto umrijeti Nijesi se trebao radjati. Ako ne znas zasto si se rodio I za pravu smrt si zakasnio. Cilj ljudskog zivota je nesto Zbog cega ces zivot prezirati. Kom je zivot najvisa […]
Radnici koji nikada nisu videli more Kad je sretnu misle da je dan lepsi no inace Ta zena taj gigant ta drzava u drzavi Kad sam je prvi put video rekao sam: „Eto kako treba […]
Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice, Da bi mi odsečenu šaku zamirila, Niti da te nosim kući, Svemoćnice, Da bi zavađenu braću izmirila… Iščupane su mi ruke iz ramena, Kuća raskućena, a braća poklana, Pa […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar