Svakom gradu u oaze istorija biste slaže,
na ulazu brojne slike pozdravljaju prolaznike,
to su lica svetu znana, svaki grad su ulepšala.
Umetničkom dušom dišu, istorijom slavu pišu,
radila ih moćna ruka sve od bronze i čelika,
Djura Jakšić i drugari u Dunavski park su stali.
Na trgu je bista tića, Svetozara Miletića.
Odmah tamo pokraj dvora, stoji pesnik čika Jova.
Na ulazu niže mosta, moćna straža, tu je bista Janike Balaža.
Umetnošću sve spojene, mnoge biste nebrojene,
to su biste teške tvrtke ko manastir ili crkve,
drugo vreme, isti ljudi, umetničke bliske ćudi.
Svetinje su ove biste, ko kosovske svete freske
il lik moćne Monalize, što pogledom dušu prže,
a i drugi spomenici, svetske moći miljenici
ne slikaju istoriju kao biste ovog grada,
veseloga Novog Sada.
Sve od bronze izvajane, slavom biste ovenčane,
istoriju sazidali i baštinu sačuvali.
Ne tražiše oni hvalu već gledaše zvezdu plavu,
dušu svoju pokloniše, svetsku slavu zadobiše
i narodu ostaviše zoru sjajnu da miriše.
Ostavite komentar