Imala sam samo šesnaest godina
i oči prepune snova,
imala sam samo šesnaest godina,
volela šetnje kraj bagremova,
sa Košutnjakom zagrljena,
i nisam znala šta sam htela.
Oči mi radosno zaplemene,
pa se zamute, nije im jasno…
Sestru sam imala stariju od mene,
u noć je uvek čitala kasno,
govorila je da ima puta
da se ovako zemljom ne luta
praznih šaka,
da preti rat da otvori ranu
u grudima,
da u velikom svetu ima
varnica mnogo
i ugaraka,
spremnih da planu u ljudima.
A ja sam imala šesnaest godina
i oči crne prepune snova,
i želela sam da svud u svetu ljubav bude
i staza travna ispod bagremova.
Kako je nekad „Mladost“ bila Velika u visini mudrih stariji, u njezino vrijeme svi su otisli u neku borbu za bolje sutra u bolju kvalitetu svih vrsta zivota, sanjalo se i sanjarilo i otislo u „revoluciju“.Onda za idele nisu ginule budale nego oni koji su htjeli da stvore bolji i pravedniji svjet. Volimo te Miro barem mi koji mislimo kao ti.Kroz tvoja djela zivjeti ces vjecno….!
Poezija bezvremena i nezaboravna… svako srpsko dete moralo bi poznavati velike srpske pesnike i poeziju. Tako se hrani i čuva duša naroda. Ne daj se Majko Srbijo i Veliki Srpski Narode! Ne daj se zlu i zlikovcima i pamti svoju veliku istoriju dok je sveta i veka.