Razbolje se Kraljeviću Marko
Pokraj puta druma junačkoga,
Više glave koplje udario,
A za koplje Šarca privezao,
Još govori Kraljeviću Marko:
„Ko bi mene vode napojio,
„Ko li bi mi ladak načinio,
„Taj bi duši mjesto ufatio.“
Tu dopade soko tica siva,
U kljunu mu vode donosio,
Pa je Marka vode napojio;
Nad Markom je krila raskrilio,
Pa je Marku ladak načinio;
Još govori Kraljeviću Marko:
„O sokole, siva tico moja!
„Kakvo sam ti dobro učinio,
„Kad si mene vode napojio
„I kad si mi ladak načinio?“
Soko tica odgovara Marku:
„Ne budali, Kraljeviću Marko!
„Kadno bjesmo na Kosovu bojnom,
„Teški bojak mi s Turci trpljesmo,
„Onda Turci mene ufatiše,
„Oba moja krila odsjekoše;
„Ti si mene ufatio, Marko,
„Metnuo me na jelu zelenu,
„Da me Turski konji ne sataru,
„I junačka mesa naranio
„I prvene krvi napojio;
„Tu si meni dobro učinio.“
Ostavite komentar