Muž pa muž

Oj sinoć se Duka Leka oženi,
A jutros mu sitna knjiga sustiže:
„Ajde Duka, ajde Leka, na vojsku.“
Duka Leka sprema konja, da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Na kom’ mene ludu mladu ostavljaš?“ —
„Ostavljam te tvojoj majci i mojoj.“ —
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dve majke bez tebe!“
Duka Leka sprema konja da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Kod kog’ mene ludu mladu ostavljaš?“ —
„Ostavljam te kod tvog oca i moga.“ —
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva oca bez tebe!“
Duka Leka sprema konja da ide,
Verna ljuba drži konja i plače:
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
Kod kog’ mene ludu mladu ostavljaš?“ —
„Ostavljam te kod tvog brata i moga.“ —
„Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva brata bez tebe!“

Lirska pesma

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*