Sadila Mara vinograd
I b’jelu lozu vinovu;
Navadi joj se vran gavran,
Ozoba Mari vinograd.
Marija bratu poruči:
„Jovane, brate rođeni!
Pošlji mi sivog sokola,
Da ćeram vrana gavrana.“ –
„Marija, sestro rođena!
skoro je u lov išao,
Vitko je krilo slomio;
Ne mogu ti ga poslati.“
Marija bratu poruči:
„Jovane, brate rođeni!
Zar nema one milosti?
Štono je bila kod majke?“ –
„Marija, seko rođena,
Sad nema one milosti;
Ona se milost razvrgla
Na moje svasti i šure,
I moje slatke punice.“
1903. je objavljena u Glasniku ZM u BiH (broj juli-decembar) ova pesma (razgovor sestre i brata) sa po meni jos lepsim tekstom:
Sadila Mara vinograd,
navrani joj se vran-gavran –
pozoba Mari vinograd!
Marija bratu poruči:
“Jovane, brate rođeni,
spremi mi, brate, sokola,
koji je dobar za lova –
posadila sam vinograd,
navranio mi se vran-gavran –
pozoba meni vinograd!”
Mariji bratac poruči:
“Ne mogu ti ga spremiti –
skoro je u lov hodio –
desno je krilo slomio!“
Marija bratu poruči:
„Jovane, brate rođeni,
zar nema sada milosti
k’o kad sam bila kod kuće?“
Jovan-beg Mari odvrati:
„Marijo, sestro rođena,
moja se milost razišla
na moje svasti i šure,
na moju dragu punicu…”
U Crnoj Gori se ova lirska narodna pesma peva kao duet kcerke i oca u skracenoj (citaj: osakacenoj) verziji pod nazivom „Avusa, Avusa sadi vinograd“…