More istih cura,
More lažnih ljubavi,
Vrtenja u krug tura,
Pažnja u senci zabavi.
Sve su iste, sve su loše kopije,
Svaka gleda sebe, krvi da ti popije.
Ne cene dobrotu, poremećene vrednosti,
Nadmeće se s tobom, dolazi do prednosti.
U moru istih cura, upozn’o sam tebe,
Ostao bez reči, poče’ grlo da me grebe.
Znao sam ja odmah da nisi ko sve,
Jedva progivorih s tobom reči dve.
Osetih u vazduhu promenu naglu,
U glavi svojoj stvorio sam maglu.
Sve su iste, kako to da ona nije?
Razmišljam, ali misao me bije.
Zar je moguće da postoji posebna?
Devojka prave ljubavi dosledna.
Neka kojoj mogu sve da dam,
Kojoj ću svoje srce da predam.
More istih, a jedan unikat,
Ne postoji srećo tvoj duplikat.
Niko nije kao ti, a neće ni biti,
Dok pišem ovu pesmu suze će mi liti.
Svaka koja dođe, tvoj je falsifikat,
U moru istih, moj si bila unikat.
Preko brda, preko mora, možda ima bolja,
Prešao bih dvesta polja, al’ mi fali volja.
Mislio da sve su iste, kako nema nade,
Promenio sam mišljenje, Bog mi tebe dade.
Radov’o se tebi kao dete majci,
Kao princ princezi u najlepšoj bajci.
More istih nedostojnih ljubavi,
Zamalo me, plava ružo, u suzama udavi.
Plava ružo, moj lepi unikatu,
U srcu si na posebnom plakatu.
Jedan unikat u moru istih,
Vredan je poput umova bistrih.
Jedan unikat u moru istih,
Ima lepših, ali ne u duši čistih.
Ostavite komentar