Odlučih odjednom:
Napisaću pesmu!
Običnu pesmu,
o Stihu jednom.
Jedan je Stih,
tražio svoje mesto,
baš tako tih,
hteo na presto.
-I smešno!
Smejala se njemu Strofa:
-Vidi ovog,
kakva katastrofa!
-Katastrofa!
Kao da je neko,
ne može to tako lako…
Ali Stih je samo potek’o…
-Budite sigurni,
govori Stih,
-Biću jednog dana prvi,
prvi od svih!
-Pognuće glavu
jednoga dana,
Strofa preda mnom,
kad ostane sama.
Baš sama!
Jer šta je Strofa bez Stiha,
bila bi ona i nema i tiha!
Sanjam tvoje oči, naše poljupce u noći, sanjam te na mestima čak gde nikad nismo bili, da si ludo zaljubljen ti, u mene, kao nekad mili. Sanjam vrelo leto, korake, odlučne, tvoje, a, leto je […]
Iz inata volim kišu, i sve jesenje boje, volim i sivilo svog grada, iz inata, čak i kada mrak pada. Iz inata svoj lik volim, svoje telo, svoju ličnost, još ne videh kod drugoga sličnost, […]
Oktobar je, kao što znamo, skontah jednog pisca znanog, dugo pratim njegovo pero, njegove reči, njegovo delo. Reče jednom, da ga se ne tiče ništa vezano za depresivnu oktobarsku poeziju, za svu tu ljudsku eroziju, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar