Verujte mi, deco, nije šala –
u mojoj bašti živi vila mala.
Ima lepa šarena krila
i zove se Dobrila.
Voli moje mirisno cveće,
ukrasne trave i drveće.
sa pčelama se najviše druži,
a spava u omiljenoj ruži.
Niko je osim mene ne vidi,
jer se Dobrila veoma stidi
i od tuđih se pogleda sklanja
iza jednog starog panja.
Naš drug Petar ne voli vetar jer mu mrsi kosu. Ne voli ni rosu, ni kišu, ni maglu, nikakvu promenu naglu. Uvek kad je dan ružan, Petar je veoma tužan, strašno ga boli glava i […]
I ja sam dete naše zelene planete što se Zemlja zove i imam svoje snove. Sanjam svake noći da će lepše vreme doći, da sačuvamo prirodu – zemlju, vazduh i vodu. Zato molim sve roditelje, […]
Jednog dana šetala sam u bašti, zamišljena, prepuštena mašti, kad začuh nepoznat glas: „Otvori nas! Otvori nas!“ Preda mnom su bila vrata sva od dragog kamenja i zlata. Pitah se otkud su se tu stvorila, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar