Cvetna polja i livade,
jedno dete trešnje krade,
majka viče, šibom preti,
ali ništa to ne vredi.
Na livadi graje više,
tu se deca okupiše
pa igraju šapca-lapca,
i gađaju praćkom vrapca.
Čini mi se nešto više
da se divno kolo njiše,
s maramicom oko struka
kolo vodi muška ruka.
Sve devojke kolo paze
lakom nogom dok prilaze.
Put je širi, dalje vije,
strojevi se korak bije.
U četi su samo braća
i život se stari vraća.
Mladoženja mladu grli
u svadbi su oni prvi.
I muzika snažno grmi
u srce bi sve da primi.
Radničke su muke stigle
i životne druge brige.
Deca žele sve da shvate
željom oca da uhvate.
Zrelo doba, želja jaka,
za brige se ona hvata.
Tu se nešto promenilo,
nestadoše muke svete,
na drvetu opet dete,
frulu svira, blago vabi
da ga negde u hlad stavi.
Prepliću se događaji
kao vreme da ne stari.
Po prašini svi su bosi
i štafeta sad se nosi.
Pevaju se pesme mile
kozaračko kolo vije.
Sve lepota, svuda cveće,
ostariti srce neće.
Čemu starost i mučenje
kad je život blagostanje.
Probudi se, sve nestade,
ostarile želje mlade.
Iz grudi se jauk čuje,
pilulom se život truje.
Srce drhti, ruka vene,
bole sada uspomene,
zato ćuti, ne govori,
da se prošlost ne razboli.
Ostavite komentar