Sofija

Anđela Zdravković

O tebi sam pisala pesme i knjige
I popunila mora i okeane.
Crtala sam tvoju riđu kosu,
Volela sam tvoje pegice na nosu
Ti si se rastopila kao so u moru,
Samo si u mom sećanju ista ostala.
Vesela i nasmejana,
u jednog dečka zaljubljena.
Zaboravila si šta znači biti prijatelj,
Ali ipak u meni imaš jednog večnog.
Otišla si, nisi ostavila trag.
Pored svega i dalje mi je drag
Dvadeset i osmi mart.

Anđela Zdravković

1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*