Prestigli me sati teretni i vreli.
Za vratom mi diše prethodnica pakla.
Oštro, zlatno trnje izgreba mi noge,
dok bežah od besnog sunca što me zakla.
Sad mi kapi krvi zmijske vatre sišu,
u zamenu bljuju otrov od pepela,
a prljavim prstima pipaju mi ranu
avgustovskih dana deca oslepela.
Kamenom od ognja bijem se u teme,
da padnem u baru što daruje nesvest,
jer je neizdrživ taj preteći pogled
kojim, držeć’ čekić, posmatra me Hefest.
Oko mene kruži miris tvoga mladog tela. Mandarine u cvatu i bela čokolada. Miris još tu je, a ti si otišla brzo, kao onaj sneg što u aprilu pada. I tako lepo, a opet, tako […]
Jednom, kao kroz ključaonicu, video sam kako bi život trebalo da izgleda. Tada sam se razboleo. U smiraj prolećnog dana, pevali su drozdovi, njihali se tulipani, a plavokosa žena svirala je violu u vrtu. Nisam […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar