U kuli od slonovače
neko tako tužno plače.
Vetar huči sve jače i jače
raznosi jecaje dolinom reke.
Daleko , u dvanaestom kraljevstvu
na jastuče na prozoru jedne kuće
stalo je jedno mače,
i čuje vetar donosi plač,
to neko daleko plače.
Mače skoči i za jecajem pođe
kroz vetar i planine i mora
pred kulu od slonovače ono dođe.
A tamo na prozoru kule
na jastučetu boje neba
devojčica jedna spava.
Klonula joj glava
i kosa plava.
Da sam samo sekund ranije došao
video bih njeno belo lice
pitao bih je zašto plače.
I mače uze pokrivač od svile i
stavi ga preko devojčice mile.
Pomisli mače –
neka niko nikada više ne plače.
Ostavite komentar