Umiven mirom

Milan Cekić

Sveden sav u blagoj seni breza,
Dremkom stapajuć’ se s vodom,
Rekao bih al’ da ne rušim mir,
Nit šuma trski, nit pesmi ptica,
I to šapatom što klizi setno:
Ovde živi neko vreme sretno.

Jer čini se kao da je ovde
Sve onakvo kakvo treba biti:
I taj svilen lahor niskih grana.
I ta nebeska obličja glatka.
I taj labud u svom plesu milom.
Čak i ja ovde, umiven mirom.

Milan Cekić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*