Iz svog kutka, sa sigurnog mesta,
video sam da ti dosta toga smeta,
pa sam iz svog otišao sveta
da ne uveneš u doba kad se cveta.
Rekla si da sam dosta toga učinio,
ali ipak nisam princ za tebe bio;
kada sam rukom o čelo udario,
shvatio sam da se čitav moj svet istopio.
Bilo je kasno, al’ uvek tako biva,
u ljubavi se ide glavom bez obzira;
niko tu ništa ne može da bira,
sve dok ljubav ne opeče kao kopriva.
Onda su se strasti malo smirile,
želje se sa mogućnostima pomirile;
hteo sam u svoj svet da se vratim,
al’ uzalud – dugo mi je trebalo da shvatim.
Neću te kriviti, bilo je lepo svakako,
i snaći ću se ja već nekako;
vredelo je izgubiti čitav svet
samo da bih pratio tvojih usana pokret.
Ostavite komentar