Lagani korak pored Đetinje,
u srcu uspomena što se krije.
Snežni dan i prohladni vetar,
u srcu toplo kao nekad.
Koraci kratki, misao duga.
Sneg me stiže, u lice me bije,
a ja ne prestajem da šetam,
čujem dragu kako zanoveta.
Stari železnički most,
i šetalište dugo.
Ne znam koliko koraka,
nedovoljno toliko puta.
Osmeh i graju,
u glavi čujem sada.
Pogled ka Starome gradu,
trenutak pun beskraja.
Opet smo na starom mestu,
ona daleko a ja tu.
Snežni dan i prohladni vetar,
u srcu toplo kao nekad.
Ostavite komentar