Uroš Mikulić poezija
Sveto juče
Otkucava ponoć a ja čekam juče da opet na vetar sedneš mokre kose. Otkucava ponoć što će da dotuče vlažan trag u pesku tvoje noge bose. Želim život satkan našim bledim juče i otkucajem ponoći […]
Baš to, Vanova
Čekam te na pozalištu vaseljene po kojem si ispisala četiri crvena slova. Gasnem pred raskravljenim likom žene iz momačkih snova. Vrati se, dok me večnost ne proglasi carem i ne okusi me tama. Vrati se, […]
Aleksandra
O besana noći duga, što te nema pred vratima? Što me snenog sleće tuga u ovim praznim satima? Dok je tebe, sreća traje. Aleksandra, istina je. Oni što me poje nadom, odavno me kradom ruše. […]