Sa pogledom ugašenim, s prekrštenim rukama, na mrtvačkom odru svom ležao sam međ’ vama. Vi ste moje bledo lice rosnim vencem obvili, i o mojim bolovima sa uzdahom zborili. Ja sam sluš’o reči vaše s […]
Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja Niti pastirka, niti kraljica, Čak ni monahinja-bogomoljka U ovoj sivoj sam haljini od tralja U cipelama izlizanih potpetica? Ali, kao […]
Večernji sati nad stolom minu Neopozivo – bela stranica Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu Kroz mesečinu leti ogromna ptica Čvrsto sam kosu noćas splela Kao da će mi trebati kosa Kroz prozor, bez […]
Umesto mudrosti iskustvo. Ta hrana u bezukusnom stanju. Mladost je bila k’o molitva nedeljnog dana, i zar da ne mislim na nju? Koliko sam pustih puteva prošla s tim što mi ne beše mio. Koliko […]
Dobro je ovde: njihanje i šum Jutra nas grle rukama hladnim U belom plamenu povija se grm Ruža blještavih, ali ledenih Na paradnim, svečanim snegovima trag skija klizi kao sećanje moje – Nekad, u davnim […]
Otišli ste, što se kaže, na svet drugi. Pustoš…Letine, postajuć zvezdanost. Nema više ni piva, ni druga. Treznost. Ne Jesenjine, to nije ironija Vama. U grlu je grudva bola, a ne smeh. Vidim-prerezanim rukama, dižete […]
E, gledaj je, molim te, kolišna je mala! Nemaš je šta videti, manja je neg“ lala- a već ti je u ruke knjigu dočepala! Čita l“ ona ozbiljno il“ je samo šala? Ja bih reko […]
Svaki ostavlja znakove na putu, ne samo trag koraka i stopu nogu, nego i kretnju ruku napregnutu, maglovitu u prolaznom slogu: svi se kreću i mijenjaju u bogu. Lica su ljudi možda zagonetna slova. Lica […]
Mi stanujemo u proljećima i jesenima, po gnijezdima u krošnjama i granama. Naše je oči vilenjak oprao u jezeru što je upilo vidik neba. Stanujemo u cvijeću vrh sijena na travi po ambarima, pojatama i […]
Blaženo jutro koje padaš u svijetlom slapu u tu sobu, već nema rane da mi zadaš, počivam mrtav u svom grobu. Možda ćeš ipak da potpiriš pepelom iskru zapretanu — jer evo, trome grudi širiš […]
Kako je teško biti slab, kako je teško biti sam, i biti star, a biti mlad! I biti slab, i nemoćan, i sam bez igdje ikoga, i nemiran, i očajan. I gaziti po cestama, i […]
Sve će ove stvari jošte jednom doći kao što su bile i kako su prošle, i ti crni dani, i te plave noći, i ljubavi , čedne, strasne, dobrodošle; jednom tamo poslije hiljada, hiljada i […]
Ove su riječi crne od dubine, Ove su pjesme zrele i bez buke – one su, tako, siknule iz tmine, i sada streme k’o pružene ruke. Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik I katkad […]
Augustin Tin Ujević (5. jul 1891 — 12. novembar 1955) je hrvatski pesnik. Stvaralaštvo Ovaj, u međuratnom književnom periodu, istaknuti i osobeni pesnik, rođen je u Vrgorcu, nedaleko od Imotskog. Filozofiju je studirao u Zagrebu, […]
Misli se moje sada onoj dižu, koje ovde nema, a srce je ljubi, pa u trećem krugu, kojeg zlato rubi, ja je opet vidim još lepšu i bližu. Za ruku me uze i reče: – […]
Iz kojeg dela neba i iz koje zamisli Narav uzor je uzela za milo lice, u kojem je htela da tu pokaže rajske moći svoje? Takve zlatne kose zar postoje u šumskih vila i nimfa […]
Zašto ćutim, šta je, ako ljubav nije, Al ako je ljubav, Bože šta je ona? Ako je dobra, zašto je zlu sklona, Ako je zla, zbog čega slatka mi je? Gorim li od sebe, čemu […]
Devojčica me grli i ljubi. Osećam kako joj se usne tope na mojim, i kako joj telo drhti od straha i čežnje. U tišini još nedovršene planinske kuće miriše rano proleće i njene male jabučaste […]
Ja nemam mira a u rat ne hrlim; Leden a gorim, plašim se i nadam; Po nebu letim, a na zemlju padam; Ne hvatam ništa, a svet čitav grlim. Amor me kazni da sred uža […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP