Moli sluga Kralja Milutina:
,,Gospodaru, ja te sada molim,
da ja idem u mesto Rakinica
u slavu božju i Svetog Arhangela,
da sagradim crkvu pravoslavnu
i odužim se, tako, svom narodu!
Ti sagradi po Srbiji kule i gradove
i tolike crkve i manastire,
Gračanicu, našu, ponositu,
kakve nema nigde na svetu
po lepoti i po veličini.
Služeći te časno i pošteno,
ja sakupih toliko blaga,
da i ja mogu crkvu sagraditi,
da se narod skuplja i Bogu moli”!
,,Kad je tako, a ti s Bogom pođi!
Nek ti bude Bog na pomoći
i neka sve bude u slavu božju!
Evo tebi tri stotine dukata,
uzmi s obom stotinu majstora
i sagradi crkvu po volji božjoj,
kakve nema, nigde, u okolini”.
Uze sluga tri stotine dukata
i sakupi stotinu majstora,
ode pravo mestu Rakinica.
Kad pređoše rakiničku reku
i stigoše u sred mesta Rakinica,
zapovedi svojim majstorima:
,,Evo, ovde, na sred ove ravni,
neka bude crkva Svetog Arhangela,
da se može skupljat narod oko crkve
i igrat se kolo na sred ravni!
I neka bude sva od kamena,
da se ne može, lako, porušiti!
Ima najave da će Turci udariti”.
Gradi crkvu sluga Kralja Milutina,
gradi crkvu sa stotinu majstora,
što majstora, što samih meštana
i sagradi crkvu Svetog Arhangela;
na uzvišici iznad rakiničke reke,
na sred ravni mesta Rakinica,
pa okupi narod iz okolnih mesta:
,,Evo, narode, ja crkvu sagradih,
sad imate gde da se Bogu molite”!
Skupljaše se narod oko crkve
i saborovaše Svetog Arhangela.
Igraše se kolo na sred ravni
i dolaziše iz okolnih mesta,
sve dok Turci ne udariše.
Zulum Turci, zulum učiniše,
srpski narod u zbeg udariše,
poaraše imanja i sela,
zapusteše zemlja srpska.
Naseliše nekrst i Arbanase,
udariše u temelj srpski.
Rakinice i Sveti Arhangele,
ti si svedok najslavnijih dana,
svedok slave i svedok poraza.
Raspade se Dušanovo carstvo,
osta Lazar na Kosovu ravnom,
osta zemlja srpska bez vladara,
bez Miloša i srpskih junaka.
Što ostade u jatake pobeže,
da dušu leči i rane vida.
Spade zemlja na nejaka pleća,
da se brani od velikih sila.
Rušiše te i skrnaviše tirani,
nekad Turci, danas Arbanasi.
Srpski narod u zbeg izbegao,
ne čuje se, više, ime srpsko.
Kad pogledaš sa tijeh visina,
pravo, dole, niz rakiničku reku,
gde se reka sa jezerom spaja
i Orlana gde si zagledana,
svud je srpsko ime izbrisano;
vražje sile Srbe proteraše.
Što izbeže u gore pobeže,
što ne izbeže i ne preteče.
Porušiše groblje, zapališe selo,
da ne ostane, nigde, beleg srpski.
Ostavite komentar