Celo je nebo u nju stalo,
Senke joj kao provalije;
I sve je polje za nju malo,
I potok mrava iz nje lije
Prolaze kroz nju sjajne vreže,
I jedan crni refren zloći;
Jejina jedna tu sad leže
Novog i strašnog cara noći.
Stoji pod suncem koje daždi
Tvrđava usred polja naga.
A grom jedanput kad je zaždi,
Nestaće kao bog, bez traga.
Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il’ sen na […]
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi neme; […]
Samo vrba stoji nad morem,vrh sveta, Rasplela je kosu zelenu i dugu, Naliči na nimfu koja je prokleta Da postane drvo i da šumi tugu. Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar