Zaista čudno, najčudnije
pismo drugaru,
čudan je bio
dan kada smo se
upoznali
duvao je čudan vetar
čudna je bila ta noć
čudan kafe
čudan razgovor
čudno društvo
i ja sam bila čudna
u čudnoj odeći
zaista čudne njegove
tamne oči
čudan rastanak
i čudan bol
koji čudno nikad neće proći.
Čudno.
U tamnoj letnjoj noći pod zvezdanim svodom i Mesecom koga prikriva oblaka deo, iz kočije boje zlata cipelica jedna srebrna, svilena proviruje kroz vrata. Zatim se pomalja noga pa bista veličanstvena cela izlazi devojka zlatokosa […]
U kuli od slonovače neko tako tužno plače. Vetar huči sve jače i jače raznosi jecaje dolinom reke. Daleko , u dvanaestom kraljevstvu na jastuče na prozoru jedne kuće stalo je jedno mače, i čuje […]
Hiljade leptira oko mene lete ljubičasti,žuti,beli,šareni, talasi hridi dodiruju i morska pena pluta po pučini. Barka jedna drvena,stara, plovi daleko na horizontu. To plovi morna ka svojoj dragoj na dalekom, kamenom ostrvu. Plovi noću, dok […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar