Vetar se lagano prepleo,
kroz guste vrbove grane,
dok se u smiraju dana,
ogledaju u vitkosti zgodnoj.
Dole, niz polje zricano,
osluškujem lagani klepet,
pojanje glasova pšenične horde,
ples u dvorani što klas sroči.
Očas u keliji se nađoh,
mrak kliznu iza graba.
Zvezde tajne mnogo zbore,
trepte svodom, trepte gorom.
Iz mraka svetlost granu, sveti mi hor blagodat tka. Duša, tako lice usnila neje, sazida božanski večiti hram. Ustuh milosti svetoga neba, u srcu klanjam spomena raj, razum se stegnu, uteče pamet, tršava kosa, Fibonačijev […]
Dok sam bio mali svi su mi govorili da ne valjam ništa, al’ u šali. Onda me malo po glavi tapnu, „pametnice moja baš si pravo zlato“. Oko moga nosa bila je dilema, ponekad postane […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar