Jutros mi je bašta zalivena.
O ne! To nisam ja!
To oblak sivi
prosu kapljice svoje
po bašti i njivi
i sve krenu da klija
i pusti izdanke svoje
i šuma i trava i gorje
i pupoljci na drveću
i mahovina na steni,
sve se promeni.
I jorgovan
i taj maleni cvet,
što mirisom privlači
pčelicu
da skuplja nektar slatki,
dok vrapci
na grani cvrkuću.
I vetar dunu
i rastera maglu;
na talasima igraju
latice divlje ruže
i razbijaju se o most kameni.
I sunce ugrija,
obasja naša polja i gore
i otkri lepotu tvoju,
al’ sjajno sunce
i sjaj orlanske zore
zaseniše tvoje oči
i opiše dušu moju
i srce
i učiniše
da se moje oči
stope sa tvojima,
dok bašta i jorgovan miriše.
Ostavite komentar