Čuvam te baš ovde dok talasi mora
Teku sa tvoje ruke na moje rame,
Dok je tvom oku još daleko zora,
I mesec liči na prohujale dane.
Tako mi je lepo da pišem o tebi,
O nevremenu koje u sebi nosiš,
Lakše da je i zvezda sijala ne bi,
Zato preda mnom nemoj ništa da gasiš.
Pruži mi ruku i slobodno zaplači,
Najjače je ono što živi bez maske,
I telo što svetlost lažno ne oblači.
Pisaću uvek i smestiti te na dlan,
Tik tu uz neumorne svetionike,
Boriti se uz tebe da osvane dan.
Kada se papiri – Puni snažnih otisaka, Haotičnih misli, Čudnih osećanja – Nađu na podu, Na stolu, Napolju – Tada padaju ružne kiše, Teško se diše, Veruješ da ne možeš više. Tada nešto sitno, Kao […]
Ostavljam strah na dlanovima tvojim, Brišeš mi suze i kad ne mogu da ih pustim. Uvek si pored kad pod mesečinom stojim, Čuješ pesmu i kad reč ne mogu da izustim. S tobom dolazi hrabrost, […]
Sve bih ipak najradije rekla tebi Dok prolećnog jutra upijaš sunce, Dok se smešiš sneno i kosu mi diraš, Sve bih tako rado rekla samo tebi. Dugo me slušaš uz pesmu u daljini, Dok tiho […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar