Ostavljam strah na dlanovima tvojim,
Brišeš mi suze i kad ne mogu da ih pustim.
Uvek si pored kad pod mesečinom stojim,
Čuješ pesmu i kad reč ne mogu da izustim.
S tobom dolazi hrabrost, vetar vas nosi,
Uvek čuvam mesta za tvoj mali svet.
Kao željni svega, besciljno šetajmo bosi
Sve dok noć ne izbledi i desi se preokret.
Fine skice raja se ogledaju u očima mojim,
I iako mi je telo umorno od nedostajanja,
Ne gube se uspomene, kao zvezde ih brojim.
Znam da se deo tebe tamo gore ponosi,
Nama i svim našim rođenim zvezdama.
I u najtežim noćima mi poneku ostaviš u kosi.
Hvala za sve trenutke u kojima nesebično sijaš.
Ostavite komentar