Jocina Ana

Dragan Đurašinović

Daj mi gumicu,
reče Joca Sani.
Želeo bih da obrišem
suze našoj Ani.

Nije lepo to što radi
onaj Fića kvarni.
Da je voli, on joj rekne,
posle toga sve porekne.

A pogledaj našu Anu,
ona stvarno nema manu.
Loknice joj lepe plave,
lepršaju oko glave.

One njene trepuškice,
kada trepnu vetrić pirne.
A obrazi ko kruškice,
svako želi da ih dirne.

Biće neka profesorka,
mnogo lepo zna da zbori.
Ruke su joj zlata vredne,
od ničega svašta stvori.

A kada se Ana smeši,
ja dok pišem, sve izgrešim.
Taj osmeh je baš čaroban,
po rukopis moj je koban.

Gledam one njene lokne
i razmišljam ja u sebi,
kad bi htela da me cmokne,
više suze tekle ne bi.

Dragan Đurašinović

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*