Otkucava ponoć a ja čekam juče
da opet na vetar sedneš mokre kose.
Otkucava ponoć što će da dotuče
vlažan trag u pesku tvoje noge bose.
Želim život satkan našim bledim juče
i otkucajem ponoći sanjam o tom,
jer jedan se obris iza mene vuče
koji će me pratiti celim životom.
Ja i dalje čekam naše sveto juče
U zabiti dana koji su me stisli,
I čekam trenutak da te pesak svuče
Jednom zanavek u smiraj mojih misli.
Ostavite komentar